Karaš je mala riba i danas vrlo brojna u mnogim našim vodama. Postojbina su joj južni delovi Severne Amerike. Zbog svog neobicno atraktivnog izgleda prenešena je u Europu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Smatra se tipicnim "ribljim korovom".
Najbolje se snašla u plitkim toplim stajacim vodama sa puno bilja, ali uspela se održati cak i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilograma) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Hrani se svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta ukljucujuci i mlad drugih vrsta riba. Za razliku od vecine evropskih vrsta, karaši požrtvovano cuvaju svoju ikru i tek izlegle licinke od vecih riba. Zahvaljujuci tome, vrlo se brzo množe u vodama gde je prelovom smanjen broj vecih grabljivih vrsta (štuka, som).
:: lov karaša ::
Za lov se upotrebljava lak pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice velicine 14-18. Od mamaca se koriste sitne gliste, crvi, komadici ribe.
Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolicina crva (licinki muva), "fuja" (licinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najcešce se lovi direkt štapovima u blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, karaši su, medutim i dosta plašljive. Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na samom pocetku ribolova. Savet: pre nego što pocnete loviti drugu ribu pažljivo pregledajte plicak i pokupite karaši koje se tu nalaze. Kasnije se povlace u dubinu ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je cesto prilicno teško izmamiti na otvoreno.
Bistro!
|
