|
|
|
smuđ
|
|
|
|
|
Ako vas neko pita koju Dunavsku ribu nazivaju rečnom lisicom, znajte da misli na smuđa, najcenjeniju riba Dunava, koja predstavlja biser naših voda.
:: Rasprostranjenost ::
U našim vodama žive dve vrste smuđa: obični smuđ (Stizostedion lucioperca), i smuđ kamenjar ili Volgin smuđ (Stizostedion volgense).
Evroaziji je najrasprostranjeniji “obični” smuđ, (Stizostedion lucioperca.) Verovatno je nastao u slivu nekadašnjeg pra Dunava, u vreme oticanja oslađenog kontinentalnog mora (Panonskog) ka današnjem Crnom moru. Odatle se proširio po celoj centralnoj, zapadnoj i istočnoj Evropi. Prešao je i u Aziju, preko Urala, a u Severnoj Evropi se proširio skoro do linije polarnog kruga u Skandinaviji. Sasvim je uobičajena riba u Baltičkom moru u njegovom velikom, severnom Botnijskom zalivu, gde je voda oslađena, kao i u oslađenim delovima Crnog i Kaspiskog mora. U našoj zemlji živi u vodama crnomorskog sliva.
:: Opis i građa ::
Prema prikupljenim podacima naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase. Ima dva leđna peraja, koja se dodiruju, ili pak između njih postoji mali međuprostor. Krljušti su sitne. Na bokovima tela smuđ postoji 8 do 12 sivocrnih poprečnih pruga. Nešto je manje rasprostranjen smuđ kamenjar (Stizostedion volgensi) koji isključivo naseljava pritoke Crnog i Kaspijskog mora: Dunav, Dnjepar, Dnjestar, Don,Volgu i Kuban, sa pritokama. Naraste do 50 cm i 1,4 kg.
Tielo smuđa je prekriveno malenim, veoma prijanjivim krljuštima koje smuđu na dodir daju hrapav izgled. Posjeduje veoma razvijeno zubalo: 6 snažnih očnjaka koji služe ranjavanju i hvatanju plena, ostali zubi, nešto slabiji i usmjereni prema unutra, imaju za cilj zadržavanje uhvaćenih ribica.
Sjajne oči, osobite strukture mrežnice osiguravaju mu odličan vid čak i pri velikim dubinama i u nedostatku svjetlosti. Maleni razmak deli prvu bodljikavu leđnu peraju od druge. Škržni poklopac kod običnog smuđa nema krljušti, za razliku od škržnih poklopaca smuđa “kamenjara”. Po tome ih veoma lako možete razlikovati. Dobro vidljiva bočna linija produžuje se do repne peraje debelih i tvrdih rubova što smuđu omogućava da se brzo kreće. Obojenost mu se menja u funkciji pojedinca i životne sredine.
|
|
|
 
|
|
|
:: Razmnožavanje ::
Mrest smuđa se odvija u periodu od marta do kraja aprila, ranom zorom, u reci na dubini od 0,5-1m, u struji brzine 0,1-0,2m/s. U jezerima mrest je zabeležen čak na dubinama do 17m. Mresni supstrat je šljunak. Na njemu mužjak gradi gnezdo, obično među korenjem biljaka i panjevima, pažljivo očišćenim. Svadbena igra sastoji se u tome da ženka miruje postavljena iznad gnezda, mužjak brzo pliva u krug oko nje na 1m rastojanja, povremeno prelazeći u potpuno vertikalni polozaj. Potom se, naspramno postavljeni, mužjak i ženka snažno tresu plivajući, kad dolazi do čina mrešćenja, tokom koga i mužjak i ženka jednokratno ispuštaju celokupnu količinu i mleča i ikre. Ženka polaže od 150.000 do 200.000 jajašaca po kilogramu vlastite težine. Nakon mresta, ženka se udaljava, a mužjak ostaje da vodi brigu o ikri tijekom cijele inkubacije koja traje desetak dana.
:: Priraštaj i ishrana ::
Rast smuđa je relativno spor: s godinom dana ima 8 do 12 cm, s dve godine dug je 20 do 30 cm, u trećoj godini ima 40 cm. Polnu zrelost dostiže u drugoj godini za mužjake i sa 3 godine kod ženki.
Od mresta (kod nas se to dešava od polovine aprila do polovine maja, pri temperaturi od bar 8 stepeni, obično pri 12 stepeni) do jeseni, mladi smuđ se ne hrani isključivo ribom. Prva hrana mlađi je zooplankton, da bi zatim mladi smuđevi prešli na ishranu bezkičmenjacima dna. Tek sa porastom, polako, mlađ riba uzima učešće u ishrani smuđa. Prema različitim autorima, dužine pri kojima smuđ prelazi isključivo na ishranu ribom, se razlikuju: neki navode 12cm, a drugi 20cm. Životni vek smuđa je 17 godina. Tipična hrana smuđa su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cernua), keder (Alburnus alburnus) i peš (Cottus gobio). Poznat je i kanibalizam, tj. ishrana sitnijim pripadnicima sopstvene vrste. U proleće, smuđevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije puževe.
|
|
|
|
|
|
:: Lov na smuđa ::
Smuđ hranu traži noću, ali uspešno se lovi u cik zore i predveče. Kada je vreme tmurno, grize i u podne. Mesta gde ima smuđa lako je uočiti, jer sve “pršti” od sitne ribe koja beži od tog grabljivca. Mladi i sitniji primerci u lov polaze grupno i u jednom pravcu. Ako je voda mutna, hranu traži na površini, a u ostalim situacijama je u srednjim slojevima vode ili na dnu. Za stanište nije vezan koliko njegov konkurent štuka. Smuđ živi u jatu, stalno je u pokretu i često se seli. Oprezan je, kreće se noću, i u stanju je da tokom noći pređe razdaljinu od 40km! Rado izlazi na otvorene vode, pa ga je zbog takvog načina kretanja teže pronaći. Zbog vrlo dobro razvijenog tapetum lucidum sloja sudovnjače oka, smuđ ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi (vidi i do 15 metara), kao i u uslovima loše osvetljenosti (sumrak i zora). Pri tom, on lovi plen i u otvorenoj vodi, i pri dnu, i u delovima pod vegetacijom ili pod kršom od granja. Najizrazitiju aktivnost leti pokazuje u ranu zoru i kasno uveče, dok zimi jede u toku čitavog dana. Iako je grabljivica i za plenom juriša silovito, mamac uzima obazrivo.
Ako se izuzmu kapitalci, smuđ se bori tromo i brzo se zamara. Ponekad, mada retko, dok ga izvlačimo, ugine pa na obalu izvučemo mrtvog smuđa. To se objašnjava tako što on doživi veliki stres (srčani udar) tokom pokušaja da se oslobodi udice. Porast vode mu otvara apetit i tada prilazi obali, dok ga opadanje vode “tera” u najdublje delove reke a apetit mu se drastično smanjuje. Najbolje se jovi u kasnu jesen is a početkom proleća. Za ribolov, najgore su nagle promene. Iznenadni pad temperature vode u većini slučajeva grabežljivicama zatvara apetit.
Mrtva ribica je najbolji mamac za smuđa u toku cijele godine. Možete koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgeč omiljeni. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smuđa, mada će privući mnoge druge ribe. Veličina mrtve ribe treba da da bude između 8 i 10 cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac otežajte olovom kako bi sigurno legao na dno. Možete koristiti svježe ili zamrznute mamce.
Metod "oživljavanja" mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert Drašković i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema čini jig glava. Udicu provučete kroz riblja usta, kroz tijelo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, što identifikujete blagim opuštanjem najlona. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj način riba kao da skakuće po dnu glumeći bolesnu ribu.
Ukoliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umjesto jiga može se koristiti i specijalno nekačeće olovo u obliku bumeranga. U ovom slučaju olovo uvijek grebe po dnu, dižući mulj i primamljujući smuđa.
Za razliku od mrtvih mamaca, živi treba da budu iznad dna na 30 do 60 cm. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Približite se vodi i potražte brojna jata sitne ribe. Smuđ mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizećim olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20 do 30 g, jer će smuđ odustati od mamca ako osjeti otpor. Plovak treba da bude polistirenski, velike nosivosti i do 60 g.
Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom. Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez dužine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili parče pričvrstite na udice. Iznad mamaca postavite jedno veće ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon pripijene na dno.
Ukoliko znate da je dno puno panjeva, koristite prije plovak neko dubinsku metodu. Sistem koji vežete na plovak je bitan. Može se koristiti isti način vezivanja kao i za lov dubinskim metodom, sa tim da virbla mora biti te težine da optereti i ispravi plovak, ali se može napraviti i drugačiji sistem. Na kraj najlona postavlja se laka virbla, a onda se na nju kače dva predveza. Jedan dužine 70 cm na kome se nalazi olovo težine 20 g, a na drugom dužine 30 cm, postavlja se trokraka udica i mamac.
Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice. Varalica mora da liči na prirodnu hranu koju smuđ može da nađe u svojoj okolini. Ukoliko varaličarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se pokazale Risto Rap, Rattlin' Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvečke"- varalice koje proizvode zvuk. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za smuđa veličine 5 i 9 cm,sivo-plave i braon nijanse. Kada se lovi na spinera iza njega na udicu treba postaviti glistu ili veću pijavicu. U rano proljeće plitkoroneći vobleri vode se brzinom koja je jedva dovoljna da vobler radi. Sa vremena na vrijeme povucite štap da varalica napravi pauzu u radu što može natjerati smuđa da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je voda duboka od 1,5 m do 3 m.
Smuđa možete loviti i na silikonske varalice, šedove, twistere i vormove.
:: Kvalitet ::
Smuđ je izuzetno cenjena i kvalitetna riba. Po hranljivosti je čak ispred pastrmke. Na Ruski su carevi isključivo jeli obraze smuđa koji su veoma sočni i ukusni. Nema mnogo kostiju. Ljudima koji boluju od bolesti želuca, bubrežnim bolesnicima i osobama obolelim od šećerne bolesti preporučuje se ishrana smuđem. Godišnje se u Evropi ulovi oko 10 000 tona smuđa, tako da ima i veliki industrijski značaj.
Sve u svemu, smuđ je biser naših voda, prirodno bogatsvo koje treba čuvati.
Bistro!
|
|
|
|
|
|
|
Vrati se na ribolov
|
|
|
|
|
